Mudarris minbari
2180
Ким шариатда рухсат берилган, ҳалол ҳисобланган хаёт шодликларию лаззатларини тарк этиб, бутун борлиғини илм олиш, китоб ёзиш ва дарс беришга бахшида қилса, илм олишдан кўра ошна-оғайничилик, аёллар,қавм-қариндошлар, ширин таом ва ичимликлар лаззатию баданнинг роҳати ва юмшоқ кўрпа-тўшакларда ётиб ором олишни афзал кўрмайди. Бундай инсон кечаси бедор бўлади, кундузи ҳам жон-жаҳди билан ҳаракат қилади. Нафси илмга тўймайди, ўқишдан чарчамайди, мал...
Muallif: . .
Sana: 24.04.2025
137
2178
Ризқни кенг бўлишига сабаб бўлувчи етти омилни келтириб ўтамиз.Биринчиси, истиғфорни кўпайтириш.Далил: Аллоҳ таоло Қуръони каримда пайғамбаримиз алайҳиссаломга Нуҳ алайҳиссалом ҳақида хабар бериб айтади:“Бас, дедимки: “Раббингиздан мағфират сўрангиз! Албатта, У (бандаларига нисбатан) ўта кечиримли зотдир.(Шунда, яъни истиғфор айтсангиз) устингизга осмондан (баракали) ёмғир ёғдирур, сизларга мол-дунё, фарзандлар билан мадад берур ҳамда сизларга бо...
Muallif: . .
Sana: 22.04.2025
179
2170
Бу дунё қачонлардир пайдо бўлгани каби, албатта бир кун тугайди. Бу ажийб саргузаштлар уйи, ғаройибот макони бўлмиш бу ўткинчи ва имтиҳон ҳаёт шубҳасиз ниҳоясига етади. Унинг ўткинчи ва охири борлигига ўзимизнинг тугаб бораётганимиз, ёшлар қариб, чақалоқлар каттариб, фасллар алмашиб, гулгун юзлар бурмашиб бораётгани яққол далилдир. Аввало, ҳаётимизнинг тугаши ва ўлим шарбатини тотиб, охиратга йўл олишимиз – биз учун бу дунёнинг ниҳояси ҳисобланад...
Muallif: . .
Sana: 19.04.2025
236
2167
Tavassul arabcha “kimgadir yoki nimagadir yaqin bo‘lish” degan ma’noni anglatadi. Shariat istilohida esa “Duo ijobat bo’lishi uchun Alloh taologa uning huzurida qadrli ekani bilingan narsani aytib duo qilish, tavassul deb ataladi”. Tavassulning joiz ekaniga islom ulamolari ijmo bog‘laganlar. Zero, bu borada ko‘plab dalillar bordir. Shulardan biri Alloh taoloning: “Ey iymon keltirganlar, Allohga taqvo qilinglar va unga vasila talab qilinglar”, deg...
Muallif: . .
Sana: 16.04.2025
207
2164
Annotatsiya: Ushbu maqolada ekologik muammolar zamonaviy dunyoning dolzarb muammosi sifatida tahlil qilinadi. Islom falsafasida tabiatga nisbatan mas’uliyat, muhofaza va mehr-muhabbat g‘oyalari qanday shakllanganligi yoritiladi. Statistik ma’lumotlar asosida ekologik muammolarning ko‘lami ko‘rsatilib, ekologik madaniyatni shakllantirishda diniy va madaniy qadriyatlarning o‘rni baholanadi. Kirish So‘nggi yillarda global ekologik muammolar insoniya...
Muallif: . .
Sana: 15.04.2025
209